Ново доба за креденцијале у образовању: Учити или не учити, питање је сад!
Као и многи од вас, образовала сам се „праволинијски”: завршила сам основну и средњу школу, уписала факултет, дипломирала… Нисам ни слутила да ће се знање које сам поседовала тада и моје данашње знање толико разликовати. Са дистанце од више од 20 година, могу да кажем да ме факултет није припремио за брзи, турбулентни стил живота 21. века, где је стицање новог знања упоредо са прилагођавањем новом радном окружењу питање опстанка у професионалном свету.
Лако је допустити да нас прогута темпо промена модерног света и неизвесност тога шта нам будућност носи, шта ће послови постати и ко ће моћи да их добије. Из природe промена које се одвијају на пољима технологије, економије и целокупног друштва следи да смо толико преплављени нивоом промена да нам преостаје само да идемо у корак са њима и покушавамо да их преусмеримо пре него да их игноришемо.
Циљ образовања 21. века јесте нас припреми да успемо у свету у коме половина послова које ћемо потенцијално имати током развоја својих каријера још увек не постоји.
Да пробамо обрнуто: Хоћемо ли академским путем возити у другом смеру?
Четврта индустријска револуција донела је технолошке играчке и дигиталне алате, кроз које примењујемо не само педагошке праксе, него и утабане стазе стицања креденцијала. Ученици новог доба неће мерити своју факултетску диплому у односу на свој посао него обратно – процењиваће своја интересовања, таленте, склоности и преференције, пронаћи ће посао који ће одговарати њиховим вештинама и око тога ткати знање које се директно односи на тај посао.
Поврх тога, сви нови послови који ће се појавити у годинама које долазе без сумње ће захтевати комбинацију данас незамисливих вештина и знања. Нажалост, наш тренутни образовни систем није у стању да подржи развој потребних капацитета, што је врло лоша вест за Образовање 4.0, поготово кад је реч о спремности наставника за нови поглед на педагогију, нови облик плана и програма и нове начине процене компетенција. Наставници свакако обликују будућност, али је неопходно да буду у стању да се од нечега одуче и да нешто изнова науче како би могли да одговоре на нове трендове.
Знање на цени: отворене значке, микрокреденцијали и лични образовни налози
Док напредују пут нове културе учења, која је постала двосмерна размена и прилика да се гради на нечему, а не само унутар нечега, и ученици и наставници стицаће своје „чинове” и добијати тзв. отворене значке као дигиталне потврде корака које су прешли на свом академском путу. То би сведочило о компетенцијама стеченим у неформалном образовном контексту, које је могуће потврдити кроз акредитоване платформе.
Универзитетски креденцијали били би осмишљени тако да задовоље потребе ученика и студената, који би креирали сопствене путеве учења кроз мобилност и бодове који би били временски прилагодљиви, уместо ограничени на семестре и број похађаних предавања. Интердисциплинарност и учење засновано на феноменима почивали би на микрокреденцијалима, који би се прикупљали током каријере.
Коаутор књиге Нова култура учења: Неговање имагинације за свет константних промена, Џона Силија Брауна, објашњава да би посао универзитета у ери експоненцијалних промена, уместо на преношење знања, требало да буде усмерен првенствено на обезбеђивање приступа најновијим знањима преко дигиталних платформи, развој вештина кроз менторство и, потом, урањање у ситуације које испитују и померају границе тренутног знања и постојеће праксе.
У таквом окружењу, сваки ученик креираће сопствени налог учења, који ће поткрепљивати раст и развој одговарајућим доказима. Другим речима, људи ће моћи да прилагођавају сопствено учење како буду напредовали кроз своју каријеру, и бирају едукативне програме који су релевантни, корисни и применљиви у њиховом радном контексту.
Најновије политике ЕУ усмерене су ка томе да оснаже наставнике кроз пилот пројекте као што су Еразмус академије за наставнике и Хабови за дигитално образовање, да инспиришу научнике кроз Алијансе за иновацију, охрабре оснивање стартап компанија кроз Удружења за знање и иновацију Европског института за иновације и технологију, и покрену друге заинтересоване стране ка Индустријској револуцији 5.0. За то су потребни отворен ум и слободна машта да нас вину на нови ниво мишљења и деловања.
Јесмо ли спремни?
Циљ образовања 21. века јесте нас припреми да успемо у свету у коме половина послова које ћемо потенцијално имати током развоја својих каријера још увек не постоји.
др Светлана Белић Малинић
директорка Фондације „Образовање за Србију”
Будите и ви део Teach For Serbia заједнице
Ако сте васпитач, учитељ, наставник или студент завршних година факултета, и желели бисте да напредујете, али осећате да вам треба подршка на том путу – придружите нам се! Teach For Serbia је место за ваш лични и професионални развој.
Запратите нас на друштвеним мрежама за инспирацију, мотивацију и нова знања. Пратите хештегове #TeachForSerbia и #ObrazovanjezaSrbiju или се придружите нашем Viber каналу.